Ljuta borba traje već danima, a od ukupno 21 koliko ih je startovalo sada je ostalo sedam takmičara od kojih nijedan nema nameru da odustane.
Svi mogući rekordi oboreni su na jedinstvenom takmičenju u ležanju koje se održava u etno selu Montenegro, u Brezni kod Plužina. Ljuta borba traje već danima, a od ukupno 21 koliko ih je startovalo sada je ostalo sedam takmičara od kojih nijedan nema nameru da odustane. Čast Srbije u ležanju među Crnogrcima i Crnogorkama brani Jovan Crnčanin iz Kruševca.
– Ležati preko 400 sati je prilično naporno. Iako je ideja organizatora da nam bude što lagodnije i što ni u čemu ne oskudevamo, ta neka otuđenost od svakodnevnog života, odnosno pre svega bliskih ljudi, vuče ka nekim depresivnim simptomima. Ne znam kako je nadležati crnogorce dok ih sve ne ispratim kući, ali ja Crnu Goru smatram bratskom kućom, pa se i trudim da imam takav odnos i prema crnogorcima – bratski. Ja se ne takmičim ni protiv koga, već za sebe – rekao je Jovan za RINU.
On dodaje da tek sada nema predaje i da je ovo mnogo više od pukog ležanje, ovo je prava psihiloška igra.
– Nema naročite strategije, smatram sebe dovoljno jakim da mogu bilo koga fer da pobedim. Iz tog razloga se samo sobom i bavim. Trudim se da vreme ispunim stvarima koje meni prijaju: sportskim prenosima, muzikom, filmovima, knjigama… Nije lako. Svi smo se složili između sebe da ni u snu ne bi dolazili da smo znali da će se ovoliko odužiti. Fizički nema većih poteškoća, naročito za nas muškarce, ali psihički je velika bitka sa samim sobom – kaže ovaj Kruševljanin.
Jovan za ostale takmičare ima samo pohvalne reči i kaže da je konkurencija za svaki respekt.
– U dvanaestogodišnjoj istoriji takmičenja ovo je nezapamćeno. Svi su nešto žrtvovali da bi dovde došli i sada je samo pitanje ko će biti spreman da se kocka da je baš on taj koji će poslednji ostati. A činjenica je da će šest (tj. 20) otići bez nagrade i sa značajno izgubljenim vremenom – zaključio je Jovan.
Razlog zbog kog se prijavio na ovo nesvakidašnje takmičenje svakako je primamljiva novčana nagrada, ali kako kaže, nakon ovoliko vremena ona sve više gubi na vrednosti.
– U mom slučaju ona je već potrošena na mehaničara i stomatologa – rekao je kroz osmeh jedini takmičar iz Srbije.
Foto: RINA
Podrška njegovog Kruševca mu je od presudne važnosti i glavni je razlog zašto je još na takmičenju.
– Od prvog dana mi kolege i drugari pružaju bezrezervnu podršku i svakodnevno se raspituju kako mi je. Naravno, majka Kata najviše brine, kao i tetka Dušica, iako sam je peckao da idem na takmičenje da bih nju nervirao i pokazao da se 33 godine vežbanja lenčarenja mogu isplatiti. Moram da naglasim da sam veoma zahvalan nadređenima u FK Napredak, čijeg marketing tima sam deo, na razumevanju za odsustvo i iskrenoj podršci. Trebaće mi duplo veća nagrada da bih častio pivom sve moje čarapane koji navijaju, ali i drugare iz drugih gradova. Trudiću se da ih ne razočaram – dodaje Jovan.
Vlasnik etno sela Montenegro i idejni tvorac ovog takmičenja, Mićo Blagojević, ističe da je ovogodišnje takmičenje pomerilo sve granice.
– Oni leže preko 400 sati, neki takmičari su rekli da im je cilj da odleže 20 dana. Sada se lome koplja i ostali su samo najspremniji. Koliko god izgledalo lako ležati nije ni najmanje tako. Svih ovih sedam takmičara pokazalo je da su pravi borci, psihički izuzetno jaki. Ko god od njih bude osvojio nagradu, biće to zasluženo – kaže Mićo.
Takmičari imaju pravo na svakih osam sati da ustanu i odu do toaleta, a hrana i piće im se donose do mesta na kom leže.
Ljubovija.info/ RINA