Postoje ljudi koji ma gde bili i ma šta radili, svoju otadžbinu i rodni kraj nose duboko u srcu. Jedan od njih je i Slavomir Ristović zvani Sandro iz Kraljeva, čovek čija životna priča zvuči kao filmski scenario.
Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, dok je živeo i radio u Italiji, odlučio je da, verovali ili ne, motornim zmajem poleti pravo ka vojnoj bazi Avijano i u toj nameri je uspeo.
– Vozio sam kamion za Milano kada sam pozvao majku u Kraljevu. Rekla mi je da su počele sirene i da mora da beži u podrum. Kad sam to čuo, nisam mogao da sedim skrštenih ruku. Inače godinama sam se rekreativno bavio letenjem, to mi je bio omiljkeni hobi u kom sam bio baš dobar. Nakon što sam saznao za bobmardovanje, pozvao sam prijatelje iz letačkog kluba i rekao im da naprave transparent „No war” i „No guerra”. Hteo sam da odem pravo u Avijano – započinje svoju neverovatnu priču Sandro za RINU.
Kako kaže, plan mu je bio nesvakidašnji. U flašu od litar i po sipali su urin, koji je nazvao „ekološkom bombom”, a zatim je motornim zmajem poleteo ka jednoj od najvećih NATO baza u Evropi.
– Leteo sam nisko, ispod dalekovoda, da me radari ne uhvate. Kada sam stigao blizu baze, podigao sam se na oko 1.500 metara i razvio transparent. Video sam Avakse i Fantome poređane dole. Nisam stigao ni flašu sa urinom da bacim na njih, jer su me primetili. Drugari preko radiostanice viču mi da pogledam desno, a na mene ide F-16 – kaže Sandro.
Dodaje da je avion prošao jako blizu njega, a on je odmah se potrudio da aktivira padobran. Jedva je uspeo da pronađe ručicu, u poslednjem trenutku aktivirao je padobran i pao pravo unutar baze Avijano.
– Opkolili su me vojnici sa svih strana. Stavili mi lisice na palčeve i odveli na ispitivanje. Nisam ni ja do tadfa znao da mogu lisice na palčeve da se stave. Dva dana i tri noći nisam spavao. Mislili su da sam terorista, ispitivali su me kako i zašto sam došao. Bilo je to tada u italijanbskim mnedijima, kada su shvatli da sam normalan čovek ali jako pogođen nepravdom koja se nanosi mojoj zemlji, oni su me pustili – dodaje on.
Iako nije uspeo da bazu gađa flašom urina, Sandrova zamisao bar je na neki način urodila plodom.
– Kada su videli da sam ja uspeo da prođem, oni su poskidali sve kontrolore leta da bi ih proverili tako da tri dana odatle nije poleteo nijedan avion da gađa Srbiju – kaže ovaj hrabri čovek.
Iako je skoro pola veka proveo u Italiji, Sandro nikada nije želeo da uzme italijansko državljanstvo.
– Terali su me godinama da uzmem papire, ali nisam hteo. Tek kad odeš iz Srbije, shvatiš koliko voliš svoju zemlju – kaže on.
Danas živi na obali Ibra gde gradi motel i pab za goste iz Italije. Planira sobe, čamce za veseli spust i mesto gde će spojiti dva sveta koja su obeležila njegov život – Srbiju i Italiju.
– Italijani su dobri ljudi, politika je nešto drugo. Mene su tamo lepo dočekali, ali srce me je uvek vuklo ovde – zaključuje Sandro.
O hrabrosti Slavomira Ristovića i te pre 1999. godine bilo je reči o medijima, jer je ovaj čovek kako suzabeležile “Barske novine”, krajem osamdesetih izveo je prvi let deltaplanom, odnosno zmajem, od vrha Sozine do improvizovanog aerodroma u Spičanskom polju.
Bio je prvak severne Italije i učesnik Prvenstva Evrope u letenju deltaplanom, uz dosta rizika, jer nije bilo jakog vetra koji bi ga podigao nakon skoka sa stene.
I pored toga, izveo je niz atraktivnih figura, uključujući i luping koji mu je bio zaštitni znak. Na aerodromu u Sutomoru ga je dočekalo nekoliko stotina ljudi, pisale su Barske novine o ovom neverovatnom Srbinu patrioti.
RINA
