I dok čitava Evropa sada priča o smrtonosnom hanta virusu zbog zaraženih na kruzeru, u Srbijji ovaj virus poznat još i kao „mišija groznica“ nije velika nepoznanica naročito u ivanjčkom kraju tokom berbe malina, kada se skoro svake godine registruju novi sluačjevi zaraze.
Smrtni ishodi i nisu baš tolkiko česti, ali jedna Ivanjičanka prošla je pakao upravo zbog hanta virusa.
– Od potpuno zdrave žene ja sam došla u situaciju da mi je život visio o koncu. Prvi simptom je bila jeza, onda je krenula temperatura, mučnina i povraćanje. Mnogo jake bolove sam imala. Gledam svoje telo i vidim kako ono raste, zbog posledice gomilanja tečnosti u mom organizmu, a samo zahvaljujući lekarima na VMA, sestrama i profesorima ja sam preživela. To je bila danonoćna bitka za život i ne bih poželela nikome da doživi ono što sam ja – rekla je za RINU mlada žena koja je jedva preživela mišju groznicu pre par godina.
Virusi i bakterije za leptospirozu i mišiju groznicu mogu se pokupiti u prirodi, najčešće na seoskom području gde ima dosta stoke i poljskih miševa. Čovek se inficira kada dođe u kontakt sa izlučevinama zaraženih jedinki. Oni koji su najugroženiji i podložni ovim infekcijama su ljudi čiji su poslovi vezani za prirodu a to su šumari, berači šumskog voća, veterinari i poljoprivrednici. Prema rečima dr Aksentija Tošića, period inkubacije traje od 10 do 40 dana, a izvor infekcije može biti zemlja, blato ili kontaminirana voda i vazduh.
– Mokraća koju izlučuju životinje sadrži taj virus koji se razliva i onda osobe koje imaju neke ogrebotine rukama ili nogama, a ne zaštite tu ranu dozvoljavaju da taj infektivni agens uđe direktno u njihovu krv i tako dolazi do obolevanja. U ovom kraju ljudi uglavnom znaju šta je to mišja groznica i leptospiroza, ali retko ko zna koliko je to zaista opasno, kakvi su simptomi i na koji način se mogu zaštititi – rekao je dr Tošić.
RINA
