Čačak – Domaća pršuta koja se suši na Kablaru i danas nastaje onako kako su to radili stari domaćini zapadne Srbije, a porodica Starčević jedan je od najboljih primera kako se tradicija čuva i prenosi s kolena na koleno.
U kablarskim selima zima ima poseban miris. Dok sneg prekriva livade i pašnjake, iz sušara se širi prepoznatljiva aroma pršute i slanine, najavljujući praznike i bogatu trpezu. Porodica Starčević iz podnožja Kablara već je započela sezonu sušenja mesa i spremno dočekuje Božić i pravoslavnu Novu godinu.
– Niske temperature, mraz i čist planinski vazduh idealni su uslovi za sušenje mesa, baš onako kako su radili naši preci. Sačekali smo prvi ozbiljniji sneg pred Božić i došli u sušaru da proverimo kako napreduje pršuta i slanina. Kod nas se zna – za Božić trpeza mora da bude bogata, a domaća pršuta je njen neizostavni deo – kaže za RINU domaćin Mirko Starčević.
Za ovu porodicu, povratak korenima i očuvanje zavičaja imaju posebnu vrednost. Tradicionalno sušenje mesa nije samo posao, već način života.
Foto: RINA
– Trudimo se da i našoj deci prenesemo stare običaje i veštine. Važno nam je da što više vremena provode u selu, jer je ovo naša dedovina i očevina. Tradicija mora da se nastavi – dodaje Starčević.
Poseban ukus koji ima domaća pršuta sa Kablara daje spoj mraza, dima i bukovog drveta sa kablarskih visova, po čemu su domaćini ovog kraja nadaleko poznati.
– Sve je od domaćih tovljenika. Manje pršute su već gotovo suve, a slanina je spremna za konzumaciju. Za porodicu i decu čuvamo ono najbolje, jer kod našeg suvog mesa nema ničega lošeg – priča Mirko sa osmehom.
I danas, dok sneg prekriva stare tarabe i puteve na Kablaru, sušara porodice Starčević ostaje mesto okupljanja familije i prijatelja, razgovora i praznične radosti. U ovom domu Božić se ne dočekuje samo za trpezom, već i otvorenim srcem, uz miris domaće pršute koji greje i telo i dušu.
Rivera info/RINA
