Svakodnevica jedne žene na selu svedoči o snazi, radu i upornosti koje ovaj način života nosi. U selu Svračkovo kod Požege upravo to potvrđuje Vera Milić koja već godinama sama vodi domaćinstvo, brine o životinjama i obavlja sve poslove koji čine seoski život.
– Naporno, kako i nije, nego šta nego naporno. Pogotovo ja sama, moram sve i ovce i kravu i sve da uradim. Ne znam šta ne radim – kaže Vera za RINU.
Dan započinje jednostavno, ali bez predaha.
– Prvo popijem kafu, pa idem u štalu. Dok sam imala tele, prvo pomuzem kravu, pa napojim tele – objašnjava ona.
Iako je život na selu težak, priroda daje posebnu lepotu ovom kraju. Čist vazduh, bunarska voda i dvorišta ukrašena jorgovanima čine svakodnevicu mirnijom i zdravijom.
– Imam vodu iz bunara, jutros sam natočila da napojim kravu – dodaje Vera.
Foto: RINA
Nakon smrti supruga, ostala je sama da se bori sa obavezama koje selo nosi, ali od rada ne odustaje.
U njenom dvorištu ima i živine, o kojoj svakodnevno vodi računa.
– Imam koke, moraš da vodiš računa i o njima, ima i lisica – kaže ona.
Najveći izazovi, kako ističe, dolaze sa poljoprivrednim radovima.
– Najzahtevnije su maline. Posle dolazi baliranje sena, pa sve ostalo – naglašava Vera.
Na pitanje šta bi poručila mladima koji razmišljaju o povratku na selo, njen odgovor je iskren i bez ulepšavanja.
– Neće to da se vrati niko na selo… Ali ako bi neka žena htela, mora prvo da zna da radi u kući, pa onda i u dvorištu, oko voća i svega, da ima čime da se zanima – poručuje ona.
Život na selu, kako ova žena svedoči nije lak, ali nosi posebnu vrednost rad i blagodeti prirode razumeju i cene samo oni koji su zaista vredni i radni.
RINA
