PORODICA NIKOLIĆ I NJIHOV ŽIVOT U RITMU PČELA U OSEČINI: Naš čovek – naša priča

Osečina – U selu Ostružanj, u opštini Osečina, živi mlada porodica koja je odlučila da svoj život veže za pčele. Za Aleksandra i Jelenu Nikolić pčelarstvo nije samo posao i izvor prihoda, već svakodnevna odgovornost, briga i način da se priroda razume, poštuje i sačuva. Njihova priča je tipična priča iz naroda, tiha, uporna i iskrena i upravo zato pripada serijalu Naš čovek – naša priča.

O ovoj porodičnoj priči govori Aleksandar Nikolić, pčelar i profesor muzičke kulture, koji se pčelarstvom bavi zajedno sa suprugom Jelenom, profesorom biologije. Njihov zajednički put u pčelarstvu nije počeo velikim planovima i ambicijama, već jednostavnom porodičnom odlukom, da znanje, strpljenje i ljubav prema prirodi pretoče u nešto svoje.

Ovo nije priča samo o pčelama.
Ovo je priča o porodici, znanju i strpljenju, o životu koji se gradi u skladu sa prirodom, a ne protiv nje. Takve priče i čine suštinu serijala Naš čovek – naša priča, koji donosi sudbine običnih ljudi i njihove neobične izbore.

Porodica Nikolić razvija porodični posao „Pčelarstvo Nikolić“, u kojem svako ima svoju ulogu. Jelena je bila inicijator cele priče još 2017. godine, a danas supružnici imaju ukupno 70 košnica na dve pažljivo odabrane lokacije, daleko od saobraćajnica, u netaknutoj prirodi i čistom vazduhu.

Aleksandar nam je objasnio kako izgleda pčelarska godina, od ranog proleća pa sve do zime.

– Od ranog proleća počinjemo sa proširenjem legla dodavanjem satnih osnova. Iako do bagrema ima još desetak dana, mi i dalje dodajemo satne osnove da bismo sprečili rojevni nagon. Rojenje nijedan pčelar ne želi, jer tada ostajemo bez meda. Iako ljudi vole da vide roj na grani, nada za produžetak vrste, pčelari se protiv toga bore zbog smanjenja prinosa – objašnjava Aleksandar.

Pcelarstvo Nikolic Nas covek nasa prica Rivera info 1

Foto: Rivera info

Nakon bagremove paše, čeka se nekoliko dana da med sazri i da ga pčele zatvore voskom, tada dolazi trenutak za vrcanje. Kakva će godina biti po pitanju prinosa, kaže Aleksandar, još je rano govoriti.

– Proleće je bilo povoljno, ali smo imali veliki pomor pčela u celoj Srbiji, od 50 do čak 60 odsto. U našem kraju ima uginuća, ali ne tolikih razmera. Kod nas je oko 10 odsto. Ne očekujemo velike prinose zbog izmrzavanja bagrema, ali videćemo kako će se sezona završiti – kaže Aleksandar.

U Osečini se oko 90 odsto pčelara bavi stacionarnim pčelinjacima, dok seleći pčelinjaci zahtevaju znatno više rada, ali donose i veće prihode. Aleksandar objašnjava i da se ponašanje pčela može prepoznati po zvuku.

– Kada zvuk pređe u višu frekvenciju, to znači da su spremne za napad. Trut, naravno, ne ujeda, njegova jedina uloga je da oplodi maticu. Njega hrane i brane – priča Aleksandar kroz smeh.

Pored fizičkog dela posla koji uglavnom obavlja Aleksandar, Jelena je zadužena za marketing i pakovanje proizvoda. Njihov hobi prerastao je u posao, pa svaki slobodan trenutak porodica provodi u pčelinjaku. Među posebnim proizvodima izdvajaju se seme koprive u medu, koje je poznato po pozitivnom uticaju na krvnu sliku, ali i brojni drugi pčelinji proizvodi.

Pcelarstvo Nikolic Nas covek nasa prica Rivera info 31

Foto: Rivera info

Situacija na tržištu meda u Srbiji, kako kaže Aleksandar, trenutno nije dobra.

– Uvozi se velika količina meda, pre svega iz Kine, po niskim cenama, zbog čega je tržište prezasićeno takozvanim ‘lažnim’ medom. Državna podrška je slaba, pa se sve svodi na snalažljivost. Mi med plasiramo preko društvenih mreža i vikendom na pijaci u Beogradu, blok 44 – objašnjava Aleksandar.

Cena meda u maloprodaji trenutno se kreće od 1.200 do 1.500 dinara, dok je otkupna cena na veliko sve niža i često ne pokriva troškove proizvodnje. Najveća količina meda koju je porodica Nikolić do sada proizvela bila je nešto više od jedne tone.

Aleksandar je već pet godina predsednik Udruženja proizvođača meda u Osečini, koje broji oko 40 članova, ali prosečna starost pčelara prelazi 60 godina. Problemi su brojni, od nekontrolisanog prskanja voća, koje dovodi do uginuća pčela, do nedostatka mladih ljudi. Ipak, Aleksandar veruje da Podgorina ima potencijal da postane prepoznatljiva po bagremovom medu i da jednog dana dobije svoj zaštićeni brend.

Serijal Naš čovek – naša priča upravo ovakvim pričama čuva duh sela i ljudi koji ne odustaju. Sve epizode ovog serijala, uključujući i priču o porodici Nikolić, možete pogledati na našem YouTube kanalu, gde je prikazan život pčelara onakav kakav zaista jeste, bez ulepšavanja, ali sa puno ljubavi prema prirodi i radu.