Novi Pazar – U porodičnom plasteniku kod Novog Pazara rastu najređe bobice na Balkanu, crni godži, poznate po lekovitim svojstvima i gotovo nepostojećoj konkurenciji u Srbiji.
Dok većina ljudi godži bobice poznaje po crvenoj boji i orijentalnom poreklu, u jednom plasteniku na obodu Novog Pazara raste nešto sasvim drugačije, crna verzija te biljke, mnogo ređa, mnogo zahtevnija i, kako tvrde uzgajivači, mnogo moćnija po zdravlje.
U toj tišini i složnom radu, porodica Skenderović – otac Rašo, sin Damir, supruga i snaja, svakodnevno neguju više od 500 sadnica crnog godžija, jedinstvenih u regionu.
– Ja ne znam ništa na svetu što tako dobro podiže krvnu sliku kao crna gođi bobica – kaže Rašo Skenderović, verovatno prvi ozbiljni uzgajivač ove biljke u Srbiji.
Foto: RINA/Journalistic
Crna godži bobica kod nas još nije na zvaničnoj sortnoj listi, pa se vodi pod „bobičasto voće“. Iako bez državnog priznanja, potražnja je sve veća, najčešći kupci su ljudi oboleli od karcinoma.
– Najviše mi dolaze bolesni ljudi. Sušimo bobicu, meljemo je, mešamo s domaćim medom. Pravimo i čaj od lista, koji pomaže jetri i krvnoj slici – priča Rašo.
Njihova proizvodnja je strogo organska, bez hemikalija, isključivo stajnjak, kopriva, i prirodna đubriva od golubova i kokošaka.
Za razliku od crvene varijante, crni gođi se bere pincetom.
Ove godine očekuju i do 170 kilograma roda, što je veliki uspeh za zasad koji postoji tek četiri godine.
Danas je njegov plastenik “eksperimentalna laboratorija” i porodični biznis. Crni godži je čak poslat i na ispitivanje Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, gde su naučnici zainteresovani da prouče njegov sastav i potencijal u borbi protiv teških bolesti.
Sin Damir Skenderović sa osmehom priznaje:
– Znanje kradem od oca. On je ušao u ovu biljku, ali mi svi pomažemo. Bez toga ne bi mogao sam – kaže on.
U plasteniku rade svi, zalivaju, đubre, okopavaju. Damira je posebno iznenadila činjenica da biljka istovremeno na istoj grani cveta, rađa i zri.
Iako ne postoji otkupna mreža, tržište se nalazi samostalno. Ljudi zovu, raspituju se, dolaze da kupe biljke za bašte, terase, pa čak i da započnu ozbiljnu proizvodnju.
Ja sam krenuo prvi. I ponosan sam na to, ističe na kraju Rašo.
U zemlji gde su mnogi voćari okrenuti malinama, kupinama i aroniji, Skenderovići su napravili hrabar iskorak, prema neistraženoj biljci, u koju veruju, pre svega zbog njenog zdravstvenog potencijala.
Crni godži kod njih nije samo egzotična bobica, već rezultat rada, vere u prirodu, porodične sloge i hrabrosti da se ide tamo gde niko pre nije kročio.
Rivera info/RINA
