U srcu zapadne Srbije, u selu Gvozdac pored Bajine Bašte, živi i radi Jelica Pavlović. Na prvi pogled, njen život možda izgleda kao rutina – ustajanje pre zore, muža krava, sređivanje imanja, briga o deci i domaćinstvu. Ali iza te svakodnevice krije se snaga, odlučnost i ljubav prema zemlji i porodici, osobine koje je čine istinskom heroinom sela.
Jelica ima 37 godina i ponosna je majka troje dece. Najstarija ćerka ima 18 godina, dok najmlađi sin tek pet. Uz sve majčinske obaveze, ona i njen suprug vode domaćinstvo koje se bavi poljoprivredom, stočarstvom i proizvodnjom mleka. Njihovih deset muznih krava i ukupno trideset grla predstavljaju osnov njihove proizvodnje, a mleko predaju lokalnoj mlekari.
Foto: RINA
– Iako mnogi zamišljaju život na selu kao surov i naporan, ja to ne bih rekla. Zahteva odricanje, ali meni je lepo i volim ovaj posao. Moj svaki dan počinje rano, mužom krava i sređivanjem štale, a zatim se nastavlja u kući, uz pripremu doručka i brigu o deci. Popodne opet odlazim do štale, a uveče sledi nova muža. Noći su ponekad ispunjene brigom o kravama koje se tele, ali to mi ne predstavlja napor. To je moj život i posao u kom pronalazim zadovoljstvo – kaže Jelica.
Ona nije zaposlena u firmi, ali zato posla na njenom imanju ima od jutra do mraka. Brojne su lepote toga.
– Najlepše je to što sam uvek tu za svoju decu. Ispratim ih u školu, dočekujem ih, vidim kako su, kako im je protekao dan. Sve to možda zvuči naporno, ali meni nije. Ja volim ovaj posao – priča zadovoljno Jelica.
Pored stočarstva, porodica Pavlović već više od decenije bavi se i seoskim turizmom. Njihov dom otvara vrata gostima iz gradova, posebno porodicama s decom, koja sa radošću dolaze da dožive autentičan seoski život.
– Deca iz grada ne znaju odakle dolazi mleko. Kada dođu ovde, oduševe se. Pitaju me: ‘Teta Jelice, kada ćemo opet da muzemo krave?’ – priča ova vredna žena kroz smeh.
Foto: RINA
Održavanje ovakvog domaćinstva nije lako, ali Jelica i njen suprug ne odustaju. Uz pomoć državnih subvencija, uspevaju da unaprede proizvodnju i održe stabilnost. Mleko koje predaju prolazi sve kontrole i isplate su redovne, što im omogućava siguran prihod. Za budućnost ne planiraju velike promene, samo širenje imanja i nastavak porodične tradicije.
– Deca rastu, stiže još ruku za pomoć. Planiramo malo da povećamo proizvodnju, ali ne bismo menjali ništa. Naš život je ovde i zadovoljni smo njime – kaže Jelica.
Ona i njen suprug nikada nisu radili van imanja. Jelica je rodom iz sela Ovčinje, takođe Pavlović, i kada se udala, nastavila je da nosi isto prezime, ali sada kao stub jednog domaćinstva u kome se život ne meri satima, već trudom, ljubavlju i posvećenošću. U svetu koji sve više teži urbanizaciji, Jelica Pavlović pokazuje da selo može biti i dom i izvor sreće, a ona je prava heroina koja ga održava živim.
Izvor: Rivera info/ RINA
