„Kosmaj 49“ i beli ratni “Tesla” nekada su vredeli čitavo bogatstvo, a danas se kupuju na buvljaku za nekoliko stotina dinara.
Mnogi kolekcionari u Srbiji sakupljaju sasvim obične stvari poput kamenčića, poštanskih marki ili starih novčića, ali Dušan Drndarević iz užičkog sela Zlakusa, od svog oca nasledio je ljubav za sakupljanje nesvakidašnjih stvari – starih radio aparata i gramofona koji završe na buvljim pijacama ili u prašnjavim podrumima. Ovi uređaji koji su bili glavno sredstvo informisanja u bliskoj prošlosti i vredeli čitavo bogatstvo, danas se mogu naći za po neku stotinu dinara ili dobiti kao poklon.
– Trenutno se kod nas nalazi oko deset radio „lampaša“, jedna onako lepa zbirka od kojih smo većinu kupovali po buvljacima, radio aparati koje je već neko bacio ili u njihovom prostoru nisu našli mesto, ili su možda zamenili moderniji uređaji. Mi smo došli na ideju tih meseci za vreme pandemije da napravimo izložbu „Radio ne radio, svira mi radio“, gde smo izložili našu malu kolekciju starih radio stanica iz kojih se i dalje čuje zvuk i krčanje frekfencija, čuvenih u narodu „lampaša“, da taj zvuk nije izumro – kaže Dušan Drndarević, kolekcionar ovih neobičnih stvari.
Foto: RINA
U kolekciji porodice Drndarević mogu se naći jako retki primeri radio aparata za koje, ako su nađeni na pijaci za sitan novac, danas imaju veliku vrednost.
– Meni nekako najdraži aparat je „Kosmaj 49“ koji je proizveden u beogradskoj fabrici Nikola Tesla iz 1947. godine uz licencu stranih kompanija, ali to je jedan aparat koji se prvi proizvodio u Srbiji i vodi se kao uređaj domaće proizvodnje. Takođe, u svojoj kolekciji imamo i jedan radio prijemnik marke „Tesla“ bele boje, za koje sam čuo da je proizveden u limitiranoj seriji od pedesetak primeraka i koji ima znatno veću vrednost u odnosnu za koju sam ga pazario. Nažalost, zbog starosti nismo uspeli da očitamo broj modela – priča Drndarević.
Foto: RINA
Veliki broj ljudi prilikom selidbi svhati da glomazni radio aparati nemaju svrhu u njihovom domu i zato ih prodaju, a cilj ovih kolekcionara jeste da ih sačuvaju od zaborava i udahnu im novi život.
– Želimo da posetiocima vratimo sećanje na neka lepša i bezbrižnija vremena, a i naučimo neke nove generacije kako je to nekada funkcionisalo, jer zaista deca koja dolaze kod nas u đačkim eksurzijama ne znaju kako su radile ni audio kasete, a kamoli kako je radio gramofon i jedino su imali susret preko serija ili filmova – zaključio je mladi Drndarević.
Rivera info/ RINA
