Samešteno na padinama planine Durmitor i na nestvarnih 1.600 metara nadmorske visine, selo Bosača nadomak Žabljaka, zvanično je najviše stalno naseljeno mesto na celom Balkanu.
Dok većina planinskih seoca na ovim visinama služi samo kao privremeno letnje utočište za stočare, u Bosači se ognjišta ne gase ni tokom najsurovijih zimskih meseci. Kada snegovi okuju Durmitor i odseku puteve, u ovom carstvu tišine i beline ostaju najuporniji meštani koji ponosno čuvaju tradiciju života „među zvezdama“.
– Ranije je ovde bilo dosta više ljudi, ali mnogi su se u potrazi za boljim životom odselili. Ipak, ostalo je ljudi i dalje na Bosači, a po neko se čak i vraća u ovu lepotu i na dedovinu. Život ovde ne može da se poredi ni sa čim, ovde tempo samo diktira priroda i niko drugi. Život tokom zimskih meseci možda jeste surov, ali ima svoju lepotu. Tokom letnje sezone, selo je puno turista – kaže za RINU jedan od stalnih meštana.
Stići do Bosače, koja je od centra Žabljaka udaljena svega oko četiri do pet kilometara, tokom letnjih meseci predstavlja pravo uživanje. Putnika dočekuju nepregledni zeleni pašnjaci, miris četinara i veličanstveni masiv Durmitora koji kao da raste direktno iza seoskih kuća.
Međutim, slika se drastično menja već u novembru kada kreću prvi snegovi. Život na 1.600 metara nadmorske visine zahteva posebnu vrstu mentalne i fizičke snage. Meštani se unapred pripremaju za dugu izolaciju – drva za ogrev se slazu još tokom leta, a magaze se pune osnovnim životnim namirnicama i tradicionalnim durmitorskim proizvodima poput sira i pršute.
Foto: RINA
Nekada su jedina veza sa svetom bile skije i konji, dok danas, iako mehanizacija pomaže, priroda i dalje ima poslednju reč. Nekada je put prohodan, a nekada ne. Ipak, tokom leta se kroz Bosaču mogu čuti svi svetski jezici, a turisti su oduševljeni.
– Ovo je raj na zemlji, obišla sam mnogo država i planina, ali Durmitor i sve što ga okružuje je zaista neverovatno. Taj spoj šuma, planina i jezera, zaista je jedinstven i sasvršen. Ljudi su jako prijatni i topli, pozdrave nas, nude hranom i pićem. Sigurno ćemo se ponovo vratiti – rekla je Eleni iz Grčke koja je na Durmitoru već nekoliko dana.
Bosača ima bogatu i iznenađujuću istoriju. Iako je primarno nastala kao čobanski zaselak gde su porodice iz nižih predela izgonile stoku na bogatu ispašu, selo krije i zanimljivu sportsku prošlost. Šezdesetih godina prošlog veka, Bosača je bila jedno od pionirskih mesta za razvoj skijanja u ovom delu Crne Gore, o čemu svedoče i stare arhivske fotografije. Iznad samog sela uzdiže se i katun Veliki Štuoc koji se nalazi na čak 2.000 metara nadmorske visine.
U neposrednoj blizini sela skrivena su tri prelepa durmitorska glacijalna jezera – Zminje, Jablan i Barno jezero. Pešačke staze koje vode kroz stoletne šume pružaju lak pristup ovim „gorskim očima“, čineći Bosaču idealnom bazom za beg od gradske vreve i letnjih vrućina.
RINA
