Čačak – Sitno se odbrojava do početka berbe malina širom zapadne Srbije, međutim ono što voćare brine osim kolika će biti otkupna cena jeste kako će strano tržište reagovati na činjenicu da je u srpskoj malini pronađen virus hepatitisa A. 

– Vest da je u malini iz Srbije izvezenoj u Nemačku pronađen virus hepatitis A prilično je neprijatna situacija po srpske proizvođače, uzevši u obzir i činjenicu da domaća proizvodnja ovog voća poslednjih godina stagnira – rekao je dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo.

On je naglasio da tvrdnje po kojima su sami proizvođači odgovorni za pojavljivanje nedozvoljenih supstanci u malinama nisu na mestu.

– Naši proizvođači u 99 odsto slučajeva sprovode principe dobre proizvođačke prakse. Što se tiče standarda i u primarnoj proizvodnji i u hladanjačama, Srbija je još uvek broj jedan u svetu. Mi veoma vodimo računa u primarnoj proizvodnji. I ta teza da je uvoz, pakovanje i reeksport u našim hladnjačama preduslov za održanje Srbije na svetskoj tržnici i mapi proizvođača, mislim da nije u redu. Treba insistirati na našoj proizvodnji i proizvoditi u našim agro ekološkim uslovima jer to je ono što naši kupci traže – rekao je Leposavić.

On se osvrnuo i na činjenicu da je prethodne godine prozivedno rekordno niskih 18.000 tona, što takođe može dodatno da smanji potražnju. 

– Veliki broj naših kupaca je rešenje potrebe za malinom našao na nekim drugim destinacijama. Naši uvoznici, odnosno reeksporteri su našli priliku da se opskrbe potrebnim količinama maline i na taj način upotpune svoju ponudu. To u velikoj meri zna da napravi problem, ne samo što se tiče hepatitisa. Pre desetak dana smo imali problem sa isporukom maline u Francusku u kojoj je pronađena nedozvoljena koncentracija kadmijuma. Sveukupno gledano , prilično neprijatna i nelagodna situacija pred početak berbe – rekao je Leposavić.

Leposavić ističe da je Srbija dugogodišnji lider u proizvodnji maline, pre svega po kvalitetu te da se treba truditi da to i ostanemo.

– Sve te uvežene količine koje se miksuju i pakuju u našim hladnjačama trebaju biti propisno kontrolisane. Mi imamo protokole, imamo akreditovane referentne laboratorije koje treba da rade svoj posao da nam se ne bi dešavale ovakve situacije. Treba sve nedoumice otkloniti, da li je to naša malina ili uvežena pa reeksportovana i otkloniti tu traljavost. Kupci hoće da znaju odakle je voće i na koji način je proizvdeneo i to treba u potpunosti da bude ispoštovano – kazao je Leposavić.

Prema njegovim rečima postoje domaće procedure za proizvodnju i kontrolisanje kao i laboratorije, te da samo treba svako da uradi svoj deo posla.

– Da nalazi budu dostupni svima, da ne bude nedoumica, od koga je, šta je, na koji način i zbog čega je došlo do toga do čega je došlo. Rešenja postoje samo ih treba ispoštovati – rekao je dr Leposavić.

RINA