Osečina – Najstarija kuća u Osečini nalazi se u selu Sirdija i već više od jednog veka stoji kao tihi svedok istorije, ljudi i vremena koja su se smenjivala. Sagrađena krajem XIX veka, između 1890. i 1895. godine, ova kuća nije samo građevina, već deo kolektivnog sećanja jednog kraja i jedna autentična priča iz naroda, ispričana kroz sudbinu porodice Marković.
O najstarijoj kući u Osečini govori Vojislav Marković, čuvar porodičnog pamćenja u serijalu Naš čovek, naša priča. Kuća je građena daleko od puta, u vremenu kada su strah od Turaka, krađa i provala bili svakodnevica. Od tada do danas, preživela je oba svetska rata, promene vlasti i događaje koji su mnoge porodice ostavili bez imovine i korena.
Porodica Marković potiče iz Hercegovine, odakle je, kako Vojislav navodi, došao i veliki deo stanovništva zapadne Srbije.
– Braća Marko i Nikola prvi su se nastanili na ovom imanju, a pre podele posedovali su čak 360 hektara zemlje, od Gvozdenog mosta do Vlašića. Naš predak Novak bio je trgovac i bavio se trgovinom svinjama, što je u to vreme bio značajan posao – rekao je Vojislav.
Foto: Rivera info
Ovo nije priča samo o kući, već o svemu što se u njoj i oko nje dešavalo. Generacije su ovde ostajale i čuvale ono što su nasledile.
– Porodična istorija obeležena je i velikim stradanjima. Pradeda Srećko bio je poslanik u Skupštini za vreme Kraljevine i ubijen je u blizini kuće kada je imao samo 40 godina. Deda se nije vratio sa Krfa i, kako se veruje, sahranjen je u Plavoj grobnici. Tokom Drugog svetskog rata, u kući su u jednom trenutku boravili i četnici i partizani, jer je imala četiri sobe, što dovoljno govori o složenosti tadašnjih okolnosti – kaže Vojislav.
Jedna noć posebno je ostala upamćena. U kuću je došlo više od 200 partizana, a vrata su bila zaključana jer se u to vreme niko nije usuđivao da otvara, s obzirom na brojne bande koje su se lažno predstavljale kao vojska. Nakon što nisu uspeli da uđu, rasporedili su četiri minobacača oko kuće.
– Baba Kosana nije htela da otvori vrata, bila je tvrdoglava i odlučna. Ona je sama pravila municiju i nije se plašila da puca ako treba. Otac ju je na kraju ubedio da otvore, jer je bilo jasno da drugačije neće opstati – svedoči Vojislav.
Foto: Rivera info
Otac Živko je tada ostao bez pištolja, koji se danas nalazi u Valjevskom muzeju, a sutradan je porodica zaklala šest ovaca kako bi nahranila vojsku. Kasnije je dobio Orden zasluga za narod, a Vojislav ističe da je upravo njegov otac bio najzaslužniji što je kuća opstala i tokom Drugog svetskog rata.
Na kući su tokom decenija rađene samo manje rekonstrukcije, uglavnom na krovu. Građena je od čvrstog materijala, kamena i cigle. Danas u njoj žive Vojislav i njegova supruga. Iako ima tri ćerke, sedmoro unučadi i devetoro praunučadi, za sada niko od mlađih nema želju da se preseli, jer svi već imaju svoje kuće i poslove.
Najstarija kuća u Osečini tako ostaje mesto tišine, sećanja i trajanja, simbol ljudi koji su ostajali i čuvali ono što im je povereno. Ovo je naša priča, naš čovek, a celu ispovest možete pogledati i na našem YouTube kanalu, gde nam je Vojislav otvorio vrata svoje kuće i pokazao deo istorije ovog kraja.
Rivera info
Foto: Rivera info
