Guslarski zanat jedan je od najstarijih tradicionalnih zanata na Balkanu i predstavlja spoj umetnosti, strpljenja i duboke duhovne povezanosti sa tradicijom.
Izrada gusala osiim što je ručni rad, može se reći da je je čin očuvanja identiteta, istorije i epskog pamćenja srpskog naroda. Svaki komad drveta u rukama majstora postaje priča o prošlim vremenima, o junaštvu, porodici i slobodi.
Ovaj zanat se sa pažnjom i poštovanjem prenosi s kolena na koleno, a danas ga čuvaju tek retki posvećenici, poput Milića Šaponjića sa planine Zlatar.
Sa padina Zlatara, gde se tradicija i priroda prepliću, Milić Šaponjić već četiri decenije izrađuje gusle, koje pre svega simbolizuju istoriju veru i narodni duh. On je i narodni guslar i majstor zanata, a njegove gusle danas se nalaze širom sveta, čak i u prestižnim kolekcijama.
– Sve kreće iz porodice. Prvi put sam čuo gusle kao mali i one su u meni probudile veliko interesovanje. U mom selu svaki stariji čovek znao je da zagusla, za slavu, svečanost, tugu ili radost. Gusle su naš saborni instrument, oko njih se okupljamo, dogovaramo, veselimo, žalimo i slavimo. Prve gusle sam napravio sa dvadeset godina, a srećom, one su odmah dospele u ruke afirmisanih guslara. To mi je bio znak da sam na pravom putu, Božiji dar – priča Milić.
Foto: RINA
Njegove gusle danas putuju svetom, od Srbije do inostranstva.
– Za ovih četrdeset godina izradio sam više od dve i po hiljade gusala. Nisam sve beležio, ni slikao, ali tvrdim da bih po broju mogao konkurisati za Ginisovu knjigu rekorda. Moje gusle su stigle do raznih kontinenata, pa čak i do carske palate u Topoli – kaže sa osmehom majstor Šaponjić.
Za izradu gusala koristi isključivo pažljivo odabrano javorovo drvo.
– To drvo mora da zvoni kada se kucne, ne sme da bude tupog zvuka. Gusle su gudački instrument, kao i violina, i izbor drveta je presudan. Dekoracije na njima, glava kozoroga, orao, manastiri ili pleteni ornamenti, nose duboku simboliku. Nekada su Srbi nosili gusle i po zbegovima, skrivajući ih ispod odore da bi ih sačuvali. Danas se prave u različitim dimenzijama, a mnogi poručuju i gusle koje drže pored ikona – objašnjava on.
Izrada jednih gusala, prema njegovim rečima, traje oko deset dana, ali vreme zavisi od inspiracije i posvećenosti.
– Ne mogu svaki dan da radim po ceo dan, gusle traže mir i energiju. Nekada radim po par sati, pa stanem. Za jednostavnije modele potrebno je četiri do pet dana, dok zahtevnije, sa bogatom rezbarijom, radim i duže – ističe Šaponjić.
Cena gusala, kaže, nije presudna, jer svaka nosi dušu umetnika.
– Jednostavnije koštaju oko 300 evra, dok bogato ukrašene idu i do 500. Ali vrednost nije u novcu, gusle pričaju priču našeg naroda. One su bile glas tuge i radosti, prenosile su kroz vekove pesmu, istoriju i pamćenje. One su svedok naše vere, borbe i opstanka – kaže Milić.
Njegov sin, Stefan Šaponjić, tridesetogodišnjak koji je diplomirao uz gusle, naslednik je ove porodične tradicije.
– Gusle su koren mog identiteta i svega što jesam. Iako sam profesionalni sportista i diplomirani politikolog, odlučio sam da pišem o njima, o guslama kao atributu srpskog nacionalnog identiteta u doba globalizacije. One su deo mene, i želim da nastavim očevim putem, jer zanati se vraćaju, a gusle su duhovna snaga našeg naroda – kaže Stefan.
Gusle su oduvek bile duhovni vodič kroz istoriju srpskog naroda, pesma o borbi i slobodi, i most između prošlosti i budućnosti.
U rukama majstora poput Milića Šaponjića one oživljavaju priče koje ne smeju biti zaboravljene. Njihov zvuk podseća da je tradicija živa sve dok ima onih koji je čuvaju, poštuju i prenose sa ljubavlju.
Rivera info/RINA
Foto: RINA
