Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se svakog 11. novembra, a jedan od najpotresnijih simbola velikog stradanja srpskih vojnika iz tog perioda jeste planina Čemerno, smeštena između Kraljeva i Ivanjice.
Ova planina, danas gotovo pusta i nepristupačna, krije jednu od najkrvavijih tajni srpske istorije, bitku u kojoj je u novembru 1915. godine život izgubilo više od 2.000 srpskih boraca.
Na vrhu planine Čemerno nalazila se treća linija rovova vojnika Kraljevine Srbije koji su hrabro branili odstupnicu Prve srpske armije. Tog 11. i 12. novembra, dok je sneg bio viši od jednog metra, vodile su se žestoke borbe protiv austrougarskih snaga pod komandom generala Keveša. Upravo zahvaljujući herojstvu boraca sa Čemernog, front nije probijen, čime je omogućeno povlačenje glavnine vojske i naroda preko Albanije.
Prema rečima artiljerijskog majora u penziji Rada Vukosavljevića, autora edicije „Kraljevo u velikom ratu“, vojnici su u borbu krenuli sa minimalnom opremom, šinjelom, šajkačom, opasačem i puškom, dok su na nogama imali opanke.
Dok su austrougarski vojnici kasnije dostojno sahranjeni i njihovi posmrtni ostaci prebačeni u domovinu, srpski borci sa Čemernog nikada nisu dostojno sahranjeni. Njihove kosti i danas se mogu pronaći po planini, dok su rovovi, i posle više od jednog veka, jasno vidljivi.
Foto: RINA
– Kao deca igrali smo se na planini i često pronalazili kosti srpskih boraca. Celo brdo bilo je prekriveno ostacima naših predaka. Moj otac je govorio da je 1915. godine, kad je imao 13 godina, gledao kako su posle bitke leševi prekrivali planinu. Po tome je vrh i dobio ime Smrdljuč – ispričao je Nikola Bošković iz sela Osonica kod Ivanjice, čiji su preci stradali upravo na ovom mestu.
Potomci nastradalih ratnika i danas čuvaju sećanje na heroje sa Čemernog. Svake godine, kod krsta postavljenog povodom stogodišnjice bitke, okupljaju se da odaju poštu onima koji su svojom žrtvom obezbedili opstanak srpske vojske i naroda.
Zastava Četvrtog pešadijskog puka drugog poziva, koji je branio položaje na Čemernu, čuva se u Vojnom muzeju u Parizu, kao svedočanstvo o junaštvu i stradanju srpskih vojnika.
Danas, na Dan primirja, dok se sećamo kraja Prvog svetskog rata, planina Čemerno stoji kao nemi svedok herojstva, bola i časti onih koji su branili svoju otadžbinu. Njihova žrtva ne sme biti zaboravljena, jer upravo zahvaljujući njima, Srbija je mogla da se uzdigne posle albanske golgote i vaskrsne na Solunskom frontu.
Rivera info/RINA
