Osečina – U selu Bastav, opština Osečina, na padinama koje su oduvek hranile vredne ruke domaćina, poljoprivreda nije samo posao već način života.
Kada su pre desetak godina Božana i Živko Mladenović napustili gradski život, mnogi su mislili da će im biti teško. Danas, ovaj bračni par pokazuje da ljubav prema zemlji i upornost mogu stvoriti dobre uslove za život. Sa svojih petnaest plastenika, radeći na proizvodnji paradajza, paprike i krastavaca, ne samo da obezbeđuju sebi egzistenciju, već i vraćaju život svom selu. Svaka biljka pažljivo je negovana, a rad u plastenicima traje od ranog proleća do kasne jeseni.
Foto: Rivera info
Njihova proizvodnja nije samo posao – ona je način života. Od ranog jutra do kasno uveče, oboje rade na zemlji, vodeći računa o svakom pojedinačnom usevu.
Međutim, njihova priča ne završava se samo na povrću. Podjednako su posvećeni i voću, od kog nastaju proizvodi koji mirišu na detinjstvo – domaći džemovi, pekmezi i slatka. Svaka teglica nosi pečat tradicije, ali i vrednog rada porodice.
– Nije lako, ali kad vidiš plod svog truda i kad ljudi kažu da im se sviđa ono što si napravio, sve se zaboravi – kažu domaćini, dok ruke nikada ne miruju.
Bastav je tako postao mesto gde se poljoprivreda i domaća radinost spajaju u skladnu celinu. Ono što raste u plastenicima i sazreva u voćnjacima, završava na trpezama ne samo njihovih komšija, već i mnogih kupaca koji znaju da prepoznaju pravi domaći kvalitet.
– Naše proizvode prodajemo na pijacama u Osečini, Krupnju, Zavlaci, Loznici, Valjevu, Šapcu. Posećujemo poljoprivredne manifestacije po celom regionu. Ove godine ćemo prvi put učestvovati i na našem Sajmu šljiva u Osečini. Takođe, proizvodi se mogu poručiti i preko instagram stranice @mladenovica_sokace i fejbuk stranice Božana Mladenović. U toku je prodaja svežeg povrća- paradajza, paprika, kornišona. Pored toga krenula je priprema zimnice i porudžbine mlevenog paradajza, kiselih krastavaca a uskoro krećemo i sa spremanjem ajvara. Pored plastenika uzgajamo povrće i na otvorenom. Veći deo rasade sami proizvedemo. Što se tiče voća, od njih proizvodimo slatka, dzem, pekmez, sokove i vina. U našim voćnjacima uzgajamo kupine, maline, dunje, smokve, aroniju, ribizlu, groždje, jabuke, kruške. Imamo i nove zasade trešanja i višanja, a u planu su nam i zasadi kajsija i domaćih jagoda. Ranije smo imali oko 2 ha maline i kupine ali od toga smo odustali zbog nestabilnosti tržišta i nebrige države za bobičasto voće. Povrće i voće uzgajamo u kontrolisanim uslovima. Susrećemo se sa određenim problemima kao i ostali- loši vremenski uslovi, najezde inseketa, nestašica vode i loša putna infrastruktura. Kako bi se srpski seljak zaštitio naša država mora da uredi uslove uvoza. Zbog klime naša proizvodnja kasni dvadesetak dana u odnosu na Grčku, Albaniju i slične zemlje od kojih se uvozi voće i povrće po povoljnijim cenama ali sigurno lošijeg kvaliteta. Srbija ima dovoljno zemlje da proizvode zdravu i bezbednu hranu. Kod nas se mogu kupiti i zlatne ribice za fontane koje uzgajamo u našem jezeru. Imamo registrovano poljoprivredno gazdinstvo za koje dobijamo subvencije, a pored toga bili smo korisnici i sredstava od Ministarstva privrede kroz projekat „Jaka žena, jaka porodica, jaka lokalna zajednica“ – rekao je Živko.
Foto: Rivera info
Domaćini ističu da ovog posla može lepo da se živi i da naša zemlja, Srbija, nudi razne mogućnosti.
– Svako ko ima i parče zemlje treba da je obradi, zaseje i proizvodi hranu – istakla je Božana.
Njihova priča može da inspiriše mnoge mlade ljude da razmisle o povratku prirodi i jednostavnijem životu. Od usamljenih parcela do uspešne proizvodnje koja pruža hranu i nadu, ovaj bračni par dokazuje da je povratak zemlji moguć – ako postoji ljubav, rad i upornost.
Rivera info
