Osečina – U selu Dragodol, u opštini Osečina, postoji jedno domaćinstvo u kome se konji nikada nisu gledali kao sredstvo za rad.
Nisu orali njive, nisu vukli teret niti služili svakodnevnim poslovima. Ovde se konji gaje iz čiste ljubavi, sa strpljenjem, pažnjom i poštovanjem koje se godinama prenosi unutar porodice. Upravo ovakve sudbine čine serijal Naš čovek – naša priča, koji govori o običnim ljudima i vrednostima koje ne blede.
O ovoj nesvakidašnjoj ljubavi govori Milan Antonić, čovek koji je uz konje odrastao i koji je iz porodičnog doma poneo uverenje da konj nije alat, već vrednost. Konji koje porodica Antonić gaji namenjeni su paradama, izložbama i manifestacijama, gde se ne meri snaga, već lepota, sklad i veza između čoveka i životinje. To je svet u kome nema žurbe, već se svaki korak gradi strpljenjem.
Ali ovo nije samo priča o konjima. Ovo je priča o porodici, o zajedništvu, o ponosu i o onoj tišoj strani života u kojoj se ne pita koliko se nešto isplati, već koliko vredi. Upravo zato se ova priča prirodno uklapa u serijal Naš čovek – naša priča, jer govori o vrednostima koje opstaju i kada se vremena menjaju.
– Ljubav prema konjima preneli smo i na našu decu. Ćerka je glavni ‘krivac’ što smo, posle kratke pauze, ponovo krenuli da uzgajamo konje. A moj sin, vidite kako se ponaša, on ovo sada voli možda i više nego ja – kaže Milan sa osmehom.
Foto: Rivera info
Njegov sin Ivan potvrđuje da je ljubav prema konjima izuzetno jaka i da planira da ovu lepu porodičnu priču dodatno proširi.
– Moja glavna zaduženja su da konje nahranim, napojim i očistim, ali to, ne doživljavam kao obavezu. Sve lako uklapam sa školom i ostalim svakodnevnim aktivnostima, jer se ono što se voli ne meri vremenom – kaže Ivan.
– Ovo zahteva veliki trud, rad i vreme, ali nama to ne predstavlja problem, jer je ljubav veća od svega. Takođe, ovo nije jeftin sport, mi konje ne koristimo za posao, a oni mogu da pojedu dosta hrane… neka količina ipak ostane tajna – dodaje Milan kroz smeh.
Porodica Antonić redovno učestvuje na raznim manifestacijama širom Srbije. Jedna od njih održana je u Peckoj, dok je u Topoli njihov konj Bećar osvojio nagradu za najlepšeg pastuva. Posebno mesto zauzima i Sajam šljiva u Osečini, gde rado učestvuju i ističu da im je velika čast što mogu da podrže lokalne manifestacije. Sa tog sajma kući su doneli pehar visok pola metra, jedno od njihovih najznačajnijih priznanja.
Iako danas retko ko koristi konje za rad, jer su mašine preuzele tu ulogu, uzgoj konja i dalje živi. Postoje ljudi koji tu ljubav ne mogu i ne žele da potisnu. U Dragodolu, u opštini Osečina, ta ljubav ima ime, porodicu i budućnost.
Serijal Naš čovek – naša priča nastavlja da beleži ovakve sudbine, priče iz naroda, o ljudima koji dokazuju da istinske vrednosti ne zastarevaju, već se prenose, baš kao i ljubav prema konjima, sa generacije na generaciju.
Rivera info
Foto: Rivera info
