Grča sa Peštera – čobanin koga je porodica Zornić prihvatila kao svog.
Nenad Purić Grča iz sela Veliki Kupci kod Kruševca od kad zna za sebe zna i za nemaštinu. Majka ga je napustila, otac bio alkoholičar, a njega su, koliko su mogli, odgajali baka i deka. Uprkos teškom detinjstvu, Nenad Purić Grča je izrastao u vrednog, poštenog i dobrog čoveka. Tokom života punog nedaća, uvek je više mislio o drugima nego o sebi. Još kao dete radio je teške fizičke poslove, nadničio i čuvao ovce da bi pomogao baki i deki i zaradio koji dinar za preživljavanje.
– Otac mi nije pomogao, majka otišla. Baka i deka su mi sve bili. Kad su umrli, ostao sam sam, kao pas lutalica. Nikad nisam odbio da radim, nisam birao posao. Samo da imam za život, da preživim. Samo ja znam kako je bilo zaraditi sve te krvave dnevnice, ali nikad se nisam žalio – započinje priču za RINU Neša, kako ga još zovu.
Foto: RINA
Bez stalnog posla i doma, lutao je od grada do grada, nadničio i čuvao stoku. Ono što bi zaradio bilo je dovoljno tek za preživljavanje, ali i to malo umeo je da podeli sa drugima. Pre oko deset godina, napustio je svoje selo i otišao na Pešter, u selo kod Tutina, gde je postao čobanin kod porodice Zornić. Ova porodica ističe da je Nenad Purić Grča izuzetno vredan i pošten čovek.
– Javio se na oglas koji sam objavio na Fejsbuku. Primili smo ga i Nešo je opravdao sva naša očekivanja i veliko poverenje. On je izuzetno dobar i pošten čovek, za sve ovo vreme postao nam je kao rod najrođeniji. Vredan je i agilan, uvek možemo da se oslonimo na njega – priča Hajriz Zornić.
Kako su prijatelji Nenada Purića Grče odlučili da mu sagrade dom
Na Pešteru Nešo ima svoj smeštaj, sigurnu platu i kako kaže – nije gladan. Ipak, često sanja svoje ognjište, staru kuću u kojoj je prohodao i odrastao. A da život ume da iznenadi i obrne točak, svedoči i činjenica da su se njegovi školski drugovi setili njegove dobrote i odlučili da pokrenu inicijativu da mu sagrade novu kuću.
– Nešu svi volimo i pamtimo kao dobrog, ali nesrećnog dečaka. Rešili smo da skupimo novac, kupimo ciglu i napravimo mu dom da ima gde da se vrati, da proslavi slavu, da zapali sveću. Dugujemo mu to kao ljudi – kažu njegovi prijatelji iz detinjstva, koji već čiste temelje stare kuće.
Foto: RINA
Na čelu inicijative je Srđan Gašić, koji danas živi u Francuskoj, koji je i pokrenuo akciju prikupljanja pomoći.
– I za izgradnju crkve smo sami skupili novac, pa ćemo i za Nešu. Nema čoveka u selu koji ne bi dao makar dinar da mu se obnovi krov nad glavom – kaže njegov drug Marko Vesić.
Svako ko želi da pomogne da Nenad Purić Grča, večiti čobanin pod vedrim nebom, konačno dobije svoj dom, može to učiniti na različite načine, donacijom materijala, novcem ili radom. Ako želite da pomognete Nenadu Puriću Grči, možete se uključiti u akciju i doprineti njegovom novom početku. Svaka cigla, dinar ili radna ruka znače mnogo, jer zajedno možemo da vratimo veru u dobrotu ljudi.
Dovoljno je da kontaktira Marka Vesića na broj telefona 063/8056-107.
Možda Neša nikada nije imao mnogo, ali sada bar zna jedno – ima ljude koji ga nisu zaboravili. Sudbina Nenada Purića Grče pokazuje da dobro nikada ne ostaje zaboravljeno. Iako je ceo život proveo u nemaštini, ovaj tihi i skromni čovek iz Kruševca danas ima nešto mnogo vrednije od novca, prijatelje koji ga nisu zaboravili. Njegova priča sa Peštera postala je simbol humanosti i dobrote koje još uvek postoje među ljudima. U vremenu kad su empatija i solidarnost retkost, primer Nenada Purića Grče i njegovih drugova vraća veru da Srbija i dalje ima veliko srce.
Rivera info/ RINA
