Osečina – U četvrtak 05. juna 2025 u srcu kulturnog života Podgorine predstavljen je veliki izdavački poduhvat: monografija koja obeležava sto godina postojanja i rada ove ustanove.
U opisu rada Narodne biiblioteke Osečina je da predstavlja knjige drugih autora, drugih tema, drugih vremena, ali, u četvrtak 5. juna, predstavljena je knjiga o njoj, o zajednici, o stogodišnjem trajanju u službi kulture, znanja i pisane reči.
Ovim programom Narodna biblioteka Osečina zaokružila je obeležavanje velikog jubileja. Podsećamo da je obeležavanje stogodišnjice započelo svečanom akademijom održanom 6. decembra 2024. godine, sa reprizom 10. decembra. Galerijski prostor biblioteke ulepšala je izložba koja je osvetlila bogato i raznovrsno nasleđe ustanove tokom jednog veka postojanja.
Kruna svih tih aktivnosti jeste ova monografija. U saradnji i u duhu lepog prijateljstva sa Jelenom Glušac, doktorkom istorijskih nauka, Narodna biblioteka Osečina pripremila je ovo vredno izdanje koje je upravo ovih dana stiglo iz štampe.
Monografija koja je predstavljena posetiocima od nemerljive je važnosti. Monografija dr Jelene Glušac ne samo da dokumentuje istorijski razvoj NBOS, već i osvetljava ulogu koju je ona imala u životima građana Osečine – od prvih čitalaca u skromnim uslovima do savremene biblioteke 21. veka. Ovo je knjiga zahvalnosti, ali i svedočanstvo istrajnosti, posvećenosti i vizije.
– Sa ponosom i neskromno možemo reći da je pred nama jedno veličanstveno, ozbiljno, naučno i pažljivo uređeno svedočanstvo o biblioteci koja je rasla zajedno sa svojim čitaocima i vremenom. Na realizaciji ovog izdanja radio je posvećen i stručan tim, kome dugujemo veliku zahvalnost. Ovim putem zahvaljujemo se recenzentima: prof. dr Aleksandru Jerkovu, sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i upravniku Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu, dr Žarku Vojnoviću, naučnom saradniku Narodne biblioteke Srbije, i dr Ninu Deliću, naučnom saradniku Istorijskog instituta u Beogradu – rekla je direktorka biblioteke, Ana Vasiljević.
Foto: NBO
Urednik izdanja je Ana Vasiljević. Lekturu je uradila prof. Kristina Petrović, a prevod na engleski jezik prof. Sanja Soldatović. Za izradu registara i pripremu za štampu bio je zadužen Miroslav Pralica, dok je štampu realizovala štamparija „Topalović“ iz Valjeva. Izdavač je Narodna biblioteka Osečina, i ova monografija je 73. naslov u izdavačkoj produkciji biblioteke u Osečini.
Direktorka biblioteke je istakla da posebnu zahvalnost duguju opštini Osečina, koja je prepoznala značaj ovog izdanja i pružila finansijsku podršku njegovoj realizaciji. Zahvalila se svim bivšim i sadašnjim radnicima biblioteke, svim korisnicima, saradnicima, ustanovama i pojedincima koji su tokom ovih sto godina gradili i čuvali biblioteku, svojim radom, znanjem i ljubavlju prema knjizi.
– U vremenu kada je sve brže, površnije i digitalnije, važno je da se setimo koliku snagu ima jedna knjiga. Čitanje je i dalje jedan od najdubljih načina da se povežemo sa drugima, sa sobom, sa istinom. Neka ova monografija bude podsetnik na to, ali i putokaz za nova pokolenja. Danas, više nego ikad, verujemo u misiju biblioteke kao mesta susreta, mesta znanja, mesta gde se čuva kulturna istorija jedne sredine. Kroz ovu knjigu gledamo unazad sa ponosom, ali i napred – sa verom da će biblioteka i u godinama koje dolaze nastaviti da bude oslonac za generacije koje rastu i stasavaju. Znanje i kultura su temelj svakog društva, a njihovo očuvanje i njihovo aktivno življenje predstavljaju ključne aspekte razvoja zajednice. U svetu koji se neprekidno menja, gde se tradicija često susreće sa modernim tendencijama, važno je ne samo čuvati nasleđe prošlih generacija, već ga i intezivno proživljavati i prilagođavati savremenim oklonostima. Ove reči nas podsećaju da nasleđe koje imamo nije samo zbir istorijskih događaja i kulturnih normi, već živi organizam koji se razvija , obogaćije i prenosi na nove genaracije. U ovom kontekstu, istraživaćemo načine na koje znanje i kultura oblikuju naš identitet i svakodnevnicu, stvarajući most između prošlosti i sadašnjosti i budućnosti. U tom duhu, osvrnuli smo se na značaj biblioteke kao čuvara našeg kolektivnog nasleđa i motora kulturnog napretka. Danas obeležavamo nešto mnogo više od godišnjice. Obeležavamo jedan vek postojanja institucije koja je bila i ostala srce kulturnog života naše zajednice. Narodna biblioteka Osečina nije samo zgrada u kojoj se čuvaju knjige – ona je prostor u kome se gradi znanje, razvija ljubav prema čitanju, neguje identitet i čuva sećanje na generacije pre nas – dodala je direktorka Vasiljević.
U programu su učestvovali autorka dr Jelena Glušac, recenzenti dr Alesandar Jerkov, dr Žarko Vojnović, Zorica Pavlović vaspitač, pedagoški savetnik, Violeta Milošević direktor Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović“, Valjevo, Miloš Jevtić doajen srpskog novinarstva.
Lik učitelja Bude Nikolića, koji je obnovio rad čitaonice u Osečini vešto je oživeo glumac Aleksandar Lukić po tekstu, scenariju i režiji Gordane Gladović.
Niske poetskih bisera o biblioteci su uputili Marija Timotić i Đorđe Vasiljević, učenici OVC „Braća Nedić“ , kao i Dario Muratović učenik OŠ „Vojvoda Mišić“ iz Pecke.
Muzičku pozlatu pružili su učenici MŠ „Živorad Grbić“ Valjevo, izdvojenog odeljenja u Osečini, Emina Vićić u klasi prof. Nikole Jankovića, Vukašin Bradonjić u klasi prof. Miloša Savića i Relja Đermanović učenik 6. razreda MŠ „Živorad Grbić“ Valjevo na saksofonu u klasi prof. Ivana Teofilovića.
Na simboličan način biblioteka se uručivanjem zahvalnica zahvalila pojedincima i ustanovama za pomoć u realizaciji svečanog programa obeležavanja stogodišnjice, kao i za podršku i doprinos u razvoju i unapređenju rada NBOS svih ovih godina.
Izvor: Narodna biblioteka Osečina
