O tome da će mu potpuni stranci pomoći i promeniti mu život, u priči skoro kao na filmu, mladi Etiopljanin Ftsum Zeraj (27) mogao je samo da sanja dok je bio u svojoj državi. Međutim, jedan susret sa Vladimirom Šušteršićem iz Bajine Bašte i Jelenom Madžarić iz Banja Luke zaista mu je otvorio brojne mogućnosti za život i posao, pa zahvaljujući dobroti ovih ljudi ovaj diplomirani sociolog sada živi u Banja Luci, daleko od građanskog rata u njegovoj domovini.
Susret sa pustolovima iz Srbije i Republike Srpske desio se 2019. godine tokom njihovog putovanja Afrikom, kada su Vladimir i Jelena, višegodišnji prijatelji koji su zajedno obišli mnogo zemalja, stigli na ovaj kontinent. Ftsum je volontirao na jednom projektu koji ih je zainteresovao, a tokom druženja sa novim prijateljima, ispričao im svoju životnu priču.
Kako u Etiopiji nije mogao da nađe posao u struci, a i zbog teškog života u višečlanoj porodici, ovaj školovani mladić je želeo da napusti svoju zemlju i da okuša sreću u Evropi, a Vladimir i Jelena su po povratku u Srbiju, odnosno Bosnu i Hercegovinu, počeli da razmišljaju o tome kako da pomognu tada samo poznaniku, danas velikom prijatelju. U međuvremenu tamo je počeo i građanski rat, posebno u u oblasti Tigrej, u Ftsumovom gradu Mekele.
– Iako smo znali da ni kod nas na Balkanu nije sjajna situacija, hteli smo da pomognemo Ficiju da nekako dođe ovde, jer smo videli da ima dobre namere i da je šteta da tako obrazovan čovek ostane u zemlji koja je u ratu. Pošto je Vladimir kao njegov pozivalac iz Srbije bio odbijen, ja sam razgovarala sa mojim roditeljima kojima je u ciglani bio potreban radnik, pa smo mu ponudili taj posao – seća se Jelena.
Foto: Nenad Blagojević
Bez mnogo razmišljanja, Ftsum je prihvatio ponudu, nakon čega je usledilo prikupljanje dokumenata i viza, što je trajalo više od godinu dana: prvo za dobijanje pasoša, a zatim egipatske, pa bosansko-hercegovačke vize za koju je morao da se prijavi u Ambasadi BiH u Kairu.
– Da bi stigao do Adis Abebe, a kako potiče iz Tigreja, morao je da prođe oblast u kojoj je rat, da se sam snađe za dokumenta i onda da čeka izdavanje pasoša. Kad je konačno stigao u Egipat, čekao je mesec dana odgovor iz naše ambasade u Kairu, s obzirom na to da u Africi postoje samo dve ili tri ambasade BiH. Godinu dana smo mu skupljali papire, a sećam se da je momak koji na tome radi bio iznenađen što dovodimo pravoslavca, jer je navikao na Pakistance i druge strance koji rade u Republici Srpskoj – kaže Jelena za Priče sa dušom.
Ftsumov put ka slobodi trajao je dugo i na njemu je kroz dosta toga prošao. Vladimir se seća da mu je u jednom trenutku, od 2019, kada su se upoznali, pa do dolaska u BiH, Ftsum poslao poruku da mora da ide u rat, gde je kao vojnik proveo šest meseci. I njemu i Jeleni je laknulo kada su posle pola godine dobili poruku od ovog prijatelja da je živ i zdrav i da je spreman za konačan dolazak.
– Kada je stigao u Kairo na direktan let do Banja Luke dugo se nije javljao, pa nismo ni znali da li se ukrcao i krenuo. Ja sam intuitivno otišla na banjalučki aerodrom u nadi da će sleteti – iskrena je Jelena.
Ftsum već skoro godinu i po dana živi i radi u Banja Luci kao građevinski radnik. Nekad kreči, nekad radi sa gipsom, pošto je to iskustvo stekao u Africi, a povremeno je i keramičar. Za Priče sa dušom kaže da bi voleo da nađe posao u struci kao sociolog, da se nada radu u nekoj nevladinoj organizaciji, ali da, dok se to ne desi, ostaje na građevini i u državi koja mu se dopada.
– Iako dolazim iz Afrike, iznenadio sam se da je u Banja Luci leti mnogo toplije nego u Etiopiji. Dopada mi se što je zemlja bezbedna, što mogu slobodno da se šetam noću, što je priroda lepa i što su ljudi ljubazni – kaže Ftsum i izdvaja starije generacije kao izuzetno prijatne prema njemu, dok priznaje da mladi nisu uvek prijateljski nastrojeni i da mu ponekad dobacuju na ulici.
Foto: Nenad Blagojević
– Od hrane obožavam sarmu, a od aktivnosti plivanje u Vrbasu. Oduševljen sam što ovde ima mnogo pravoslavnih crkava i što mogu da idem na liturgije kao kod kuće. Ima nekih razlika kod pravoslavnih Srba i pravoslavnih Etiopljana, jer se mi, na primer, izuvamo pre nego što uđemo u crkvu, ali ima i dosta sličnosti, kao što je to što moja porodica slavi Svetog arhangela Mihaila. Kod nas to nije kao slava kod Srba, ali je slično – priča Ftsum.
Ovaj Etiopljanin je odrastao u porodici u kojoj je bilo osmoro dece, dok je danas preko interneta u kontaktu sa majkom i sestrama. U Banja Luci je prvi put u životu video sneg, ovde je počeo da uči srpski jezik, toliko da može sam da ide na pijacu. U slobodno vreme gleda filmove, vozi bicikl, a stekao je i nekoliko novih prijatelja.
Izvor: Priče sa dušom
