Dok se cene zemljišta na prelepoj Goliji neprestano penju zbog razvoja turizma, jedan domaćin iz sela Plešin odlučio je da postupi drugačije. Umesto da profitira, Vid Luković poklanja deset ari svog imanja, ali samo onima koji su spremni da tu ostanu, žive i rade. Njegov gest nije samo dar, već i snažan apel za spas srpskih sela, koja polako nestaju.
Golija, sa svojim netaknutim prirodnim lepotama, već godinama privlači ljubitelje prirode. Međutim, za one koji žele da žive u ovom kraju, ova ponuda je prava prilika. Vidovo imanje smešteno je među brdima, gde sve što se poseje, daje plodove. Ipak, život u ovim krajevima nije za svakoga. Zima na planini zna biti surova, ali nagrada dolazi kroz čist vazduh, zdravu hranu i spokoj koji grad ne može pružiti.
Lukovićeva inicijativa već privlači one koji žele promenu. Prvi došljak na njegovom imanju, čovek iz Bosne i Hercegovine, odlučio je da napusti gradski život i krene putem sela. Prilagodio se brzo, uživajući u svakodnevnim poslovima, od čuvanja ovaca do obrađivanja zemlje.
Foto: RINA
Vid živi na imanju sa svojom porodicom – suprugom, sedmoro dece i šestoro unučadi. Njihov svakodnevni život daleko je od gradske vreve. Umesto mobilnih telefona i televizora, njihovo vreme ispunjava rad na imanju, briga o životinjama i uživanje u jednostavnim stvarima.
Ova priča iz srca Golije nije samo priča o poklonjenoj zemlji, već i o nadi. Nadi da sela mogu ponovo postati mesta života, rada i zajedništva.
Rivera info/RINA
