LOZNICA
Pretraga
Close this search box.
Pretraga
Close this search box.
Prošlo je 25 godina od krvavog aprila kada je ratne 1999. godine na Košarama živote izgubilo preko 100 srpskih boraca. Karaula Košare bila je najteža tačka za odbranu Kosova i Metohije od prodora Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a na nju su poslati mladići koji su te godine služili redovan vojni rok.

NE BLEDE SEĆANJA KRVAVOG PROLEĆA SA KOŠARA

Vladimir je heroj sa Košara, još se živo seća tog krvavog proleća koje je odnelo više od 100 mladih života.

Prošlo je 25 godina od krvavog aprila kada je ratne 1999. godine na Košarama živote izgubilo preko 100 srpskih boraca. Karaula Košare bila je najteža tačka za odbranu Kosova i Metohije od prodora Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a na nju su poslati mladići koji su te godine služili redovan vojni rok. Poslati su na Košare sa svojih 19, 20, 21 godinom. Mladi, srčani i najstrašnije od svega, bez ikakvog iskustva u borbama i ratovanju. Iako su prošle dve i po decenije, teška ratna sećanja još su živa za Vladimira Ilića koji je sa svojim saborcima prošao golgotu.

– Kada smo tada došli do karaule dočekali su nas vidno izmučeni graničari i očekivali su da im možemo pomoći. I mi smo tako mislili, ne znajući da je sa druge strane mnogo moćnija i brojnija vojska, ali ipak nismo posustali, kretali smo se napred – započinje priču za RINU ovaj heroj sa Košara.

Foto: RINA

U retkim časovima dokolice u valjevskoj kasarni, Vladimir je počeo da vodi dnevnik, ne sluteći da će to biti jedini izvor onoga što su on i njegovi drugovi proživeli te kobne godine braneći svoju zemlju.

– Bili smo kao jedan, delili smo sve što se moglo deliti – od municije, hrane, mokre odeće i obuće, jednostavno to nas je spasilo. Nismo mi bili toliki heroji, koliki smo bili drugari i prijatelji. Spasilo nas je to što smo čuvali jedan drugog. Imali smo samo jasan cilj, da spasemo živu glavu, da spasimo tu karaulu i da spasimo vojnike sa nje. Nažalost, mi smo već drugi dan imali pogibiju vodnika, gde smo se kasnije trudili da izvučemo njegovo telo, jer nismo hteli da njegovo telo ostane gore, i od Vaskrsa do Đurđevdana trajalo je njegovo izvačenje. Sve ove dane ponovo proživljavam, noću ih sanjam i to bude jako teško – kaže Vladimir.

Foto: RINA

Iako je za mlade vojnike rat bio nepoznanica, borili su se hrabro i neposustajući. Vladimir danas kroz svoje priče oživljava sećanja na dane čemernog proleća i prijatelje sa kojima je proveo najteže trenutke.

– Rešio sam da sam napišem knjigu baš onako kako sam tada pisao. Kao jedan dvadesetogodišnjak koji ništa ne zna ni o pisanju, ni o ratu. Jedino sada imam osećaj da će to biti jedina iskrena knjiga o bici, u njoj ću pisati sve o velikim prijateljstvima, hrabrosti tih mladih vojnika – zaključuje Vladimir.

Na današnji dan pre 25 godina počela je bitka na Košarama. Ta bitka i dalje traje, naša je sadašnjost, jer borba za narod, za svetu zemlju i svetinje nikada neće prestati, dokle god je Srba i Srbije!

Rivera info/ RINA

Podelite vest

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
Email

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *