Marija u Pančevu stare ormane i krevete pretvara u nove, a sada radi na prvom domaćem hotelu u stilu Versaja.
Beograđanka Marija Veličić Krnjajić našla je svoju sreću u Pančevu i pre tri godine tamo preselila svoj atelje Shabby dream, u kojem starom nameštaju daje nov život. U mirnoj ulici, nedaleko od centra grada na Tamišu, smestila je svoj svet vitrina, komoda, kreveta, natkasni i brojnih drugih komada, najčešće starih najmanje 100 godina, koji stižu iz Francuske i Italije i u Srbiji dobijaju novo „odelo“.
Ona sve radi sama, od šmirglanja i farbanja do zaštite nameštaja i završnih radova. Do sada je restaurirala i redizajnirala na stotine komada, a osim iz Srbije, javljaju joj se i naši ljudi iz inostranstva. Nedavno je završila obnavljanje bračnog kreveta i ormana koji su nekada davno u kočijama stigli u jedan stan na Dorćolu, a pre neki dan otputovali kod novih vlasnika u Beč.
– Ta soba je uzeta iz jedne gradske porodice, nedaleko od Skadarlije, a vlasnik mi je rekao da je to od njegove prabake i da želi da te komade neko preuredi kako bi dobili nov život. Krevet i orman su otišli u Austriju, a slobodno mogu da kažem da su se posle 100 godina vratili tamo gde su kupljeni – kaže Marija za Priče sa dušom.
Foto: Nenad Blagojević
Ideju da počne da se bavi ovim poslom dobila je u trenutku kada je njena drugarica, poreklom iz Velike Britanije, pre selidbe rešila da proda nameštaj svoje prabake. Marija je tada za ćerkinu sobu kupila romantičan nameštaj u engleskom stilu i počela da ga preuređuje.
Posao kojim se bavi nije lak, jer je teško naći odgovorne saradnike, ali je kako kaže, navikla da sve preuzme na sebe i da radove isporuči u dogovorenom roku. U poslednje dve godine intenzivno je angažovana na novom projektu – prvom hotelu u Srbiji (lokaciju za sada ne možemo da otkrijemo) koji će biti napravljen u stilu dvorca iz Versaja. Tamo je, između ostalog, na skeli visokoj 20 metara radila i pozlatu gipsanih ornamenata na plafonu, kao i restauraciju nekoliko impozantnih kamina. Prava pozlata se retko koristi na ogromnim površinama, a Marija je otišla korak dalje i upravo to uradila. Svaki ukras je radila četkicama i stavljala pravu pozlatu.
Foto: Nenad Blagojević
Zajedno sa vlasnicom hotela, koja je imala sluha za Marijin talenat i sposobnost, radila je na osmišljavanju prostora, kamina i ukrasa. Tražila je retke komade nameštaja koji se danas mogu videti samo u muzejima.
– Većina starog nameštaja na kojem radim je iz Francuske, pa je uglavnom reč o stilu rokoko, odnosno kasnom baroku, kao i stilu „luj 16“. Najčešće je to ručni rad, a materijal orahovo drvo – priča Marija u svom ateljeu u Pančevu, gde se u skoro svakoj prostoriji nalazi bar po jedna fotelja beržera, stolica markiza, neobarokne fotelje-kadice i konzole.
– Godinama se bavim redizajnom nameštaja, a sada sam dobila od Ministarstva finansija i privrede sertifikat umetničkih zanata „Otvorena šaka” – Kaže Marija.
Klijenti izaberu određeni komad starog nameštaja ili donesu svoj, a nakon toga Marija uradi restauraciju da bi ga vratila u život. Zatim stupa na snagu njen zanat – redizajn nameštaja, odnosno davanje umetničke note komadu nameštaja oslikavanjem, tj. prefarbavanjem u boje iz određenog perioda. Sa klijentima se dogovara oko boje, patine, pozlate, ukoliko je žele ili ne.
– Šalju mi slike prostora u kojem će te stvari dobiti svoje mesto, pa im neretko pomognem oko dizajna enterijera. Javljaju se i ljudi koji žele da dopune svoj stan nečim starim, pa usklađujemo boje u odnosu na zidove i ostali nameštaj. Dešava se i da donesu nove komade nameštaja, sa željom da im napravim da izgledaju kao stari. Recimo, to je stočić koji je kupljen u prodavnici kod nas, pa se klijentima ne sviđa, jer je prefarban poliuretanom, a žele da to bude sa patinom, starinski ili da se pozlati – priča Marija tokom restauracije.
Foto: Nenad Blagojević
Marija koristi slikarske boje koje dočaravaju određeni istorijski period. Na primer, boja „luj blu“ je iz doba Luja 16, a boja „antoaneta“ simbolizuje Mariju Antoanetu.
– Dosta sam učila sama i spojila to znanje sa nasleđenim talentom. Moj otac ima dara za slikanje, kao i cela familija, jer imamo dosta umetničkih duša u porodici, tako da sam verovatno povukla na njih – iskrena je.
Marija kaže da u Srbiji raste svest o restauraciji starog nameštaja i da ima sve više onih koji žele da sačuvaju vredne, porodične komade. Ipak, ponuda materijala koje ona koristi je slaba, pa se snalazi i kupuje u inostranstvu.
– Dovijam se kako znam i umem. U Francuskoj i Austriji nabavljam kvalitetne boje i pozlatu. Tamo je zaista veliki izbor – kaže Marija koja je iz Zemuna preselila svoj atelje u Pančevo.
Što se tiče aktuelne situacije i inflacije, kaže da su imali uticaj na njen posao jer restauracija nameštaja spada u luksuz, ali dodaje da se trudi da kvalitetom opstane na tržištu jer posao kojim se bavi, kako kaže, pre svega voli i radi ga sa srcem.
– Zaljubila sam se u Pančevo, uspela ovde da nađem veći prostor i mir. Sve više mi se javljaju Pančevci, donose nameštaj, a nedavno su me kontaktirali iz lokalne turističke organizacije. Moja deca svrate kad imaju vremena da vide šta se dešava u mom umetničkom kutku. Ali ipak sve radim sama, pa makar radovi i duže trajali. Važno mi je da na kraju svi budemo zadovoljni – rekla je Marija na kraju njene Priče sa dušom.
Izvor: www.pricesadusom.com
