LOZNICA
Pretraga
Close this search box.
Pretraga
Close this search box.
Kada je davne 1892. godine Milovan Joksimović sagradio vodenicu potočaru u kosjerićkom selu Seča Reka, ni slutio nije da će ga u tom poslu naslediti njegova čukununuka Tijana. Ali izgleda da boljeg naslednika nije mogao imati, jer je Tijana zbog dedine vodenice napustila Beograd i sa suprugom Nenadom oživela staro vitlo i čeketalo i potočari, ali i svojoj porodici podarila bolji život. Tijana je profesorka francuskog jezika i menadžerka, ali u poslednjih nekoliko godina je uspešna vodeničarka. Odluku da se sa suprugom Nenadom vrati u rodni Kosjerić donela je onog trenutka kad je saznala da je trudna i sada je sigurna da nije pogrešila.

TIJANA JE NAJMLAĐA VODENIČARKA U SRBIJI

Iz Beograda se vratila na imanje svog čukundede i sa suprugom melje kukuruz i pravi brašno kao što se radilo pre 100 godina.

Kada je davne 1892. godine Milovan Joksimović sagradio vodenicu potočaru u kosjerićkom selu Seča Reka, ni slutio nije da će ga u tom poslu naslediti njegova čukununuka Tijana. Ali izgleda da boljeg naslednika nije mogao imati, jer je Tijana zbog dedine vodenice napustila Beograd i sa suprugom Nenadom oživela staro vitlo i čeketalo i potočaru, ali i svojoj porodici podarila bolji život. Tijana je profesorka francuskog jezika i menadžerka, ali u poslednjih nekoliko godina je uspešna vodeničarka. Odluku da se sa suprugom Nenadom vrati u rodni Kosjerić donela je onog trenutka kad je saznala da je trudna i sada je sigurna da nije pogrešila.

– Od prvog trenutka kada smo ušli ovde, mi smo shvatili da ta nematerijalna vrednost vodenice ima veličinu i da zapravo od toga zaista možemo da živimo. Ja sam bila oduševljena činjenicom da nešto što je staro u tom trenutku 130 godina, daje proizvod koji je najboljeg kvaliteta – kaže za RINU Tijana.

Foto: RINA

Iako je vodenica stara preko jednog veka, u njoj se ništa bitno nije promenilo. Uvek je bila aktivna, ali je vreme ipak učinilo svoje pa ju je bilo potrebno srediti i popraviti, a tu ulogu je na sebe preuzeo Tijanin suprug Nenad.

– Bila je zarasla u korov takoreći, bilo je tu dosta šiblja, trave, ovde iza vodenice se u tom momentu praktično nije ni moglo da uđe. To je bila ona neka kupina porasla, kopriva, ne znam ni ja šta sve. Nije moglo da se prođe, ali malo po malo smo krčili, kosili i doveli smo je u potpuno funkcionalno stanje u kom je sada – rekao je Nenad.

Foto: RINA

Marići su onda počeli sa proizvodnjom brašna i nijednog trenutka nisu posumnjali u svoj uspeh. Znali su da imaju redak proizvod, koji je veoma kvalitetan.

– Kada imate domaći kukuruz osmak, koji mi sejemo i gajimo, koji je samleven ovde na na ovom kamenu, prosto ne postoji proizvod u ovom domenu koji je bolji od njega. U vodenici menjamo samo kukuruz i sva naša brašna su bez glutena – kaže Tijana.

Iako su odlučni da sve što se u vodenici proizvode bude na tradicionalan način na koji se radilo i pre jednog veka, za plasiranje svojih proizvoda u pomoć su ipak pozvali moderne tehnologije i društvene mreže.

– Instagram i fejsbuk su nam dosta pomogli u prodaji brašna. Naše proizvode slikamo i snimamo, kačimo na profil i tako dolazimo do mogo ljudi koji su zainterosvani za kupovinu. To je dosta doprinelo da ljudi čuju za nas, od 7. do 77. godine – istakla je Tijana.

Rivera info/ RINA

Podelite vest

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
Email

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *