LOZNICA
Pretraga
Close this search box.
Pretraga
Close this search box.
Zimski Krstvovdan, praznik uoči Bogojavljenja, slavi se kao uspomena na prve Hrišćane i kada se strogo posti. Po predanju, 18. januara ukrštaju se vetrovi.

ZIMSKI KRSTOVDAN

Zimski Krstvovdan, praznik uoči Bogojavljenja, slavi se kao uspomena na prve Hrišćane i kada se strogo posti. Po predanju, 18. januara ukrštaju se vetrovi.

Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordan. Krstovdan se uvek slavi uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.

U kalendaru nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod razapet. Ovog dana u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja.

Prvi je posni dan posle Božića i to sa strogim postom. Ukoliko padne u subotu ili nedelju, razrešen je na ulje. Nadalje, posti se svaka sreda i petak. Često se čuje izreka – „ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“. Bogojavljenje se nikada ne posti, a posti se praznik svetog Jovana Krstitelja ukoliko padne u sredu ili petak.

Po narodnom predskazivanju, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. Veruje se da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i Bog javlja ljudima. Ko bude napolju i to vidi, uz molitvu, treba da izgovori jednu želju.

Izvor: Media portal

Podelite vest

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
Email

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *