Sve manje maline se izvozi, a smanjena je potražnja i za ovim voćem u zamrznutom stanju.
Nakon 2021. godine koja je za srpsku malinu bila rekordna, počeo je trend pada izvoza crvenog zlata. On je zabeležen i u tonaži, ali i u deviznoj vrednosti tokom 2022. i 2023. godine. Pema podacima Republičkog zavoda za statistiku sa vrednošću od oko 280 milona eura, izvoz 2023. godine bio je za trećinu manji nego 2021. godine. U istom periodu pao je i uvoz tog voća u Srbiju, u kom prednjači malina proizvedena u Bosni i Hercegovini.
Stručanjak za voćarstvo, dr Aleksandar Leposavić, ističe da je više razloga za ovakvo stanje kad je u pitanju srpska malina.
– Sa jedne strane tu su nerealni zahtevi proizvodača, a sa druge neznanje i nepoznavanje stanja tržista od strane otkupljivača i izvoznika. Veliki problem je i istupanje pojedinih, a vrlo često i samozvanih predstavnika jedne ili druge strane, proizvođača ili izvoznika. Oni su u velikoj meri doprineli sveukupnoj konfuziji i znatno uticali na poziciju Srbije kao svetskog lidera u proizvodnji najkvalitetnije maline na svetu – istakao je Leposavić.
Velike štete zbog ovakvog stanja trpe i proizviđači, a mnogima od njih malinarstvo je i vodeći izvor prihoda. Nezadovoljni otkupnom cenom koju im nude hladanjačari, voćari se neretko odlučuju i na proteste tokom sezone berbe.
– Sve ovo veoma destimulišuće deluje na malinare zbog činjenice da su proizvođači u velikoj meri nezadovoljni prošlogodišnjom sezonom, a ima i onih koji nisu naplatili svoju robu još od 2022. godine – ističe Leposavić.
Otkupna cena maline prošle godine bila je prilično niska, tako da se već postavlja pitanje kakvo ćemo stanje imati ove godine.
Osim za svežom, opala je potražnja i za srpskom zamrznutom malinom. Pad tražnje za zamrznutom malinom je sve više neujednačen i kreće se od 10 procenata u Francuskoj, do čak 40 odsto u Nemačkoj, što su dva najveća tržišta za zamrznutu srpsku malinu.
Rivera info/ RINA
